МИЛКО ГРМУША: Република Српска даље по узору на Словенију у бившој Југославији

Једна од тачака које сам уградио у Програм обнове ПДП-а и Политичку декларацију 2019-2039, а на коју сам највише поносан, јесте формулисање политичког циља да Република Српска, по узору на Словенију у бившој Југославији, постане најразвијени дио у конфедералној БиХ и, у случају потребе и ако се међународне околности окрену у повољном смјеру, независна земља.

Идеја је да не србујемо испразно, него да снажимо своје институције, да се у потпуности поштују закон и ред, да се награђују рад и учење, ријечју: да будемо онакво друштво каква су она гдје нам данас људи одлазе „трбухом за крувом“.

Искрено се надам да ово програмско опредјељење ПДП неће ни по коју цијену елиминисати у програмском акту чије доношење је најављено за сљедећи мјесец.

Све што су радили Словенци требамо да радимо и ми: да јачамо своју економију, да користимо тржиште ФБиХ за пласирање својих производа, да константно у БиХ уносимо све више конфедералних елемената. Наш циљ треба да буде самостална и практично независна Република Српска и мирна, секуларна и јефтина БиХ. Само ако никако другачије не може, морамо пронаћи начин да добијемо и формалну независност. Но, и у том случају морамо бити свјесни чињенице да ће нам ФБиХ (или оно што од ње остане) бити први комшија, као и да ћемо и даље живити са Бошњацима. Зато је важно да увијек водимо разумну и мудру политику, али и да „свој пут знамо“. А то је пут Републике Српске која сама одлучује о себи.

Поготово је то важно да знамо и да се тако понашамо сваки дан, без тих уобичајених српских политикантских дневних игрица, кад видимо шта се дешава у и око Црне Горе. Лично, нити једном нисам желио да се оглашавам по том питању, јер нисам хтио да мијешам политику и вјеру. Но, једну ствар морам да запазим: највише су негативних емоција по овом питању испољили из Сарајева гдје се куну у то да их не занимају унутрашњи политички односи у другим земљама. Разлог томе је што највећи број бошњачких политичара има дубок и озбиљан комплекс према свему што представља српски национални идентитет. Ово је заиста сложена тема и не желим даље да је развијам, али само једну поруку би требало да схвате: не можеш креирати свој идентитет тиме што ћеш се вјечно бавити туђим.

Кад је већ тако, не смијемо у Српској имати било каквих дилема: наши политички циљеви су различити, неријетко и потпуно супростављени, циљевима практично свих актуелних релевантних бошњачких политичких структура. Нема никакве везе да ли је ријеч о партијама на власти или у опозицији у Сарајеву, морамо бити свјесни да међу њима око ових ствари нема разлике и мој је став да са њима не треба бити било какве озбиљне политичке сарадње док год не ријеше своје нерашчишћене проблеме у односу према Републици Српској, Србији и српском националном и културном идентитету и сувереном и самосвојном политичком инстинкту.