МАРКО ШУКА: Источно Сарајево – Град, а не предграђе
Кључно за сваку градњу је темељ. Темељи морају бити постављени на јасним и чврстим основама како метафорички тако и дословно. Оно што се сматра темељем сваког града, људи, потребно је да град доживљавају и сматрају својим. Да живе и раде са градом и да градећи град, граде себе и уграђују своје успомене у сваку нову зграду, улицу или трг.
Када је у питању Источно Сарајево и општине које га чине кључно је измјенити досадашњи поглед на град, како у медијима у остатку Републике Српске, тако и у самом граду и појединим општинама. На том путу основно је Град посматрати као цјелину и то стално истицати.
У самом граду у свакодневном говору често се чује подјела на горњи (Соколац и Пале, евентуално Источни Стари Град) и доњи (Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа) дио града. То треба каналисати у надметање а не у анимозитет, у синергију и сарадњу, бришући локалне стереотипе.
Кључно за сваку градњу је темељ. Темељи морају бити постављени на јасним и чврстим основама како метафорички тако и дословно. Оно што се сматра темељем сваког града, људи, потребно је да град доживљавају и сматрају својим. Да живе и раде са градом и да градећи град, граде себе и уграђују своје успомене у сваку нову зграду, улицу или трг.
Источно Сарајево је веза свих сарајевских Срба, расељених широм планете са некадашњим Сарајевом, Сарајевом из њихових успомена и сјећања. Сви они који желе да се врате, или да покрену посао, доведу пријатеље на одмор и шта све не, то могу и треба да ураде у Источном Сарајеву, оно је њихов ужи, духовни завичај.
Највећи потенцијал који посједује Источно Сарајево лежи прије свега у чињеници да има простора да се планира, осмишљава и гради без преправљања, рушења и дограђивања. Да се гради савремено, поштујући традицију, уважавајући прошлост и стремећи свему што се дешава у свијету.
Ту су примјери и искуства градова који настају и почињу да се граде данас, али и они који су започети када и Источно Сарајево. Наравно да су средства и уопште стање нашег друштва такви да не можемо очекивати да никне нешто попут градова у на Блиском истоку или Средњој Азији, али елементи паметних градова морају се узети у разматрање и њима се мора тежити. Што већи степен укључивања технологије у све сегменте развоја града, од саобраћаја преко универзитета, јавних уставнова, па до стамбене и сваке друге градње. Мора се планирати на велико и дугорочно, а тако и градити.
На идеје о прекомпозицији града, о избацивању општина Соколац и Пале из града мора се одговорити визијом необичног и нетипичног, а јединственог града. Они који нису у стању да разуђеност Српског Сарајева схвате и разумију као посебност, нису у стању ни да ту посебност претворе у предност.
Било да долази од неких аналитичра или политичара заједничко им је недостатак ширине схватања административног уређења једне средине. Општине Соколац и Пале и културно и економски и образовно гравитирају ка граду у изградњи, као што је то некада био случај са Сарајевом.
Умјесто да се дају идеје како повезати ове цјелине, како убрзати кретање људи и робе, појединци би их распарчавали. Слично као што су Станаре извукли из града Добоја и претворили у засебну општину иако је природно да Станари буду општина у склопу града Добоја.
Да би се сперијечило евентуално расипање, односно напуштање града, важно је да интегративни процеси буду смислени и јасно дефинисани. Можда кључно питање за идентификацију са неким градом су симболи и визуелно представљање. Симболи Источног Сарајева морају јасно бити изложени на сваком мјесту које може да послужи за промоцију и идентификацију града и грађана са њим.
Један од начина је да се то уради је постављање заставе и грба Источног Сарајева на зградама општина. Да на улазима у град буду постављене не само табле са грбом града и општине, већ неки вид каменог, дрвеног или бетонског постоља са грбом града и општине, нешто попут оног што је урадило Горажде, а што градови у САД Француској и другдје раде годинама, тако исто и на ентитетској граници.
Информисање и представљање
Поред постојећих портала, радио и тв станице, те локалних новина, Граду ће бити потребна дневна новина од Републичког значаја и снаге. По узору на прве српске новине у Сарајеву са почетка двадесетог вијека, које су носиле назив „Српска ријеч”, град Источно Сарајево треба да има дневне новине кроз које ће се чути погледи и виђења људи, политике и привреде, како у граду, тако и у Бањој Луци, Београду и Подгорици али и у федералном Сарајеву гдје би требало да има редакције, уз дописништва из других крајева.
Ти погледи изражени српским језиком и ћириличним писмом биће веза и са дипломатским кором и међународним агенцијама и организацијама. Преко њих ће бити упознати са политичким и културним плановима и дешавањима Срба града те стећи бољи увид у друштвена и политичка питања. Ово је могуће остварити подстичући приватну иницијативу, или кроз приватно-јавно партнерство. Такође важно је привући неку регионалну телевизију да своје сједиште отвори у Источном Сарајеву.
Било би добро да локални медији више наглашавају да ривалитет између општина у саставу града треба да буде у спорту и спортским такмичењима, а да се о питањима развоја, изградње и уређења мора дјеловати синхронизовано и кроз уважавање и договор.
На том путу неки почетак би била виртуелна презентација уређења ужег језгра општина и града као цјелине. Као и тражење рјешења када је у питању дигитални катастар нешто попут Финске, Естоније и сл.
Олимпијска Јахорина мјесто је на које долази највећи број туриста који посјете Српску, самим тим град се ту може и мора и најбоље промовисати. Симболи града и општина морају бити видљиви и јасни. Туристичка организација града, али и сваке градске општине треба ту да има своје канцеларије, мини бусеви да возе туре у посјете значајним и занимљивим мјестима и у Сарајеву и у Источном Сарајеву.
Огроман је значај планина за настанак и развој Српског односно Источног Сарајева. Романија је попут парка града, Јахорина град чини олимпијским, Требевић је омиљено излетиште за доњи дио града као и за федерално Сарајево, а од недавно је Равна Планина постала путоказ развоја и Пала и остатка града.
Важан сегмент су јасно прецизирани симболи, сувенири, разгледнице и слично. Сувенири попут “Вучка”, “Олимпијских кругова” и т.д, да имају и грб града
Радити на отварњу „Романијске куће”, по узору на Крајишку и Херцеговачку које већ постоје. За почетак то урадити на Равној Романији и у Источној Илиџи, а потом и у Бањој Луци, Београду и Новом Саду, те у Будви или Херцег Новом.
Романија схваћена као регија обухвата поред Сокоца и Пала и Рогатицу и Хан Пијесак, па самим тим и ове двије општине веже за град Источно Сарајево. А привредно повезивање преко заједничког продајно-изложбеног простора представља здраву основу сарадње и повезивања.
Култура сјећања и идентитет
Обзиром на то да ће у Источном Сарајеву временом бити све мање људи који су рођени у Сарајеву и који Сарајево носе у срцу, те уважавајући чињеницу да Источно Сарајево осим људи, Олимпијаде, Требевића и Јахорине (које свијет поистовјећује са Сарајевом) нема ништа друго што асоцира на Сарајево, за будућност нам остају садашњи топоними, или пут у даљу или ближу прошлост. Дакле Врхбосна и Павловићи, те градови Ходидјед, Катера, Десник или Војковићи, Лукавица и Вучја Лука као називи за општине те нека историјска личност из новијег времена као полазни темељ за будуће име града опције које неће изазивати ни данашње подсмјехе, а ни забуне код регионалне и свјетске јавности заинтересоване за ово подручје.
Да би град имао душу и изградио дух, важно је да изгради установе културе које ће сачувати историјско и умјетничко богатство људи овог простора. При том изградња зграде неке установе тек је први корак ка изградњи институције културе.
А те установе које су важне за град и за Републику Српску су Музеј Републике Српске – Пале, Музеј Гласинца и Романије – Соколац, Спомен комплекс Мали Зејтилник – Спомен соба у Градској кући Соколац, Манастир Соколица – Равна Романија, Етнографски музеј, Кинотека, Национални спомен парк Градац-Илињача, Музеј на отвореном са стећцима (Павловића), итд…
Идеја да се на Палама подигне Музеј Српске 1992-1995, мора бити подржана од сваког појединца и од сваког привредника, као и од власти на свим нивоима. Војничко спомен гробље Мали Зејтилник у Сокоцу мора бити и званично, односно законски, споменик од изузетног значаја за Српску. Он је то у мислим и срцима свих у Српској, а посебно сарајевско-романијске регије од 1996. године.
Источно Сарајево, у својој општини Источном Новом Сарајеву има прилику да направи свој Трг Уједињења. Да на Гаврилов парк буду наслоњени они који су инспирисали и духовно образовали Гаврила. Сви они који су током вијекова мачем, сабљом, пушком и пером водили битку за ослобођење и уједињење. Уједињење остврено прије 100 година. Уједињење које смо испустили јер смо занемарили и заборавили темеље те борбе и ријечи Јаше Томића, “прво српска кошуља па југословенски капут”.
Морамо се вратити и у даљу прошлост овог краја, јер нисмо овдје од јуче, то морамо јасно и да покажемо, јер тако осигуравамо своје данас и планирано сутра.
Источно Сарајево, односно нека од општина у граду, треба да има улицу или трг Григорија Јефтановића, националног радника, борца за црквено-школску аутономију у вријеме аустроугарске окупације, те посланика у Сабору БиХ и Народној скупштини Краљевине СХС. Његова жртва борећи се за националну ствар била је и материјална и лична, допадао је тамнице, одузимана му је имовина, но истрајавао је на путу слободе. Због тога не смије бити заборављен од потомака. Од заборава треба сачувати и Стијепа Стева Трифковића, прогнаног свештеника блажујског, такође борца за црквено-школску аутономију. Треба се одужити и подсјетити и на Деспиће, па на Видовданске хероје из 1914., митрополита Саве Косановића. Треба се сјетити и Владимира Перића Валтера, борца за слободу из Другог свјетског рата, он је препознатљив симбол једног времена и града.
Имали су и Срби у Босни и Херцеговини, а сада у Републици Српској људе попут Јаше Томића, борце за слободу и уједињење. Владимир Гаћиновић је један од њих, као духовни зачетник Младе Босне и идеје жртвовања за слободу. Ристо Радуловић Ринда је други, уредник листа “Народ”, Просвјетиног календара, човјека који је сарађивао са Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и другим ученим Србима Мостара и Сарајева. Потом је ту Димитрије Митриновић особа широких интересовања и занимања, филозоф, есејист, критичар. Митриновић је по неким оцјенама био мистик, који је говорио о Уједињеној Европи, прије њеног уједињења. Уређивао је Босанску вилу, један од најстаријих часописа за књижевност, а до појаве Српског књижевног гласника у Београду и најзначајнијег међу Србима.
Пале морају да се сјете Трифка Грабежа и да му поред улице подигну и споменик, Соколац да не заборави Миланка Реновицу, те травара Јова Мијатовића, човјека који је широко познат и споменик њему представља дио културе сјећања, а истовремено има важну туристичку и економску поруку о чистој природи, љековитом биљу и потенцијалима ове врсте.
Источно Сарајево не смије заборавити ни јунаке овог рата, достојно обиљежити мјеста страдања споменицима и плочама. Улице и тргови да носе имена локалних људи који су положили своје животе за слободу.
Болница да се зове по неком од убијених љекара, а неки од њих су људи попут Милутина Најдановића. Био је професор на Медицинском факултету у Сарајеву, оснивач торакалне хирургије у Сарајеву и посланик СДС-а у првој демократској скуптштини СР БИХ. Најдановић је одведен из свог стана у Сарајеву 14. августа 1992. године, а његово тијело пронађено два дана касније. Ту су и двије Милице, Милица Лопандић је била први дјечији хирург у БиХ, бачена је кроз прозор свог стана 1993. године, а Милица Гутовић је убијена и бачена у Миљацку. Овај списак убијених љекара много је дужи од ова три имена и због тога би након изградње болнице требало да грађани предложе и изгласају име. Да се њихове бисте нађу у болничком парку.
Сваки град и општина у коју су се раселиле бивше Сарајлије након егзодуса, треба симболично да добију улицу у Источном Сарајеву. Толико историје преживљавамо да не стижемо ни да знамо ни да поштујемо, међутим неке ствари се не смију дешавати нити препуштати забораву.
Неки градови своје улице обиљежавају бројевима, а неки попут Чикага, града у којем су уточиште нашли бројни наши суграђани и земљаци, на своју заставу ставили су четири шестокраке звијезде које симболишу четири велика пожара која су задесила град.
Ми све своје пожаре морамо гасити, а „ватре” морамо одржавати и морамо његовати здраву културу сјећања.
Република Српска мора да поштује и памти све борце за слобду и идеју ослобођења и уједињења. Трг у Источном Сарајеву могао би да се зове и Трг жртава Јасеновца”, то би био одличан допринос култури сјећања.
Повезаност, инфраструктура и привреда
Слаба путна мрежа и повезаност општина које чине град проблем су којим се сви морају много озбиљније бавити. Нека о дмогућих рјешења су електрични аутобуси или минисбусеви који круже или возе на свака два сата. Потребно је инсистирати на проширењу трака и изградњи брзе траке преко Романије. Мини аутобуси према Јахорини треба да возе са амеђународног аеродрома посебно у зимском периоду. Важно је наставити активности на реализацији пројекта гондоле од Павловца до Јахорине. Пут према градској болници мора да буде широк са више трака, без досадашњих ограничења и успоравања.
Свака општина града има пројекте који су од изузетне важности за ту локалну заједницу. А оно што је посебно важно је усмјерити додатну пажњу на оне пројекте који повезују градске општине. Подстицати сваку врсту градње, а посебно ону која иде у правцу спајања општина које чине град. Што је могуће више повезивати Рогатицу и Хан Пијесак са градом Источно Сарајево.
Град прије свега чине људи. Међутим када је ријеч о установама, о институцијама и елементима града, ту спадају универизитет, библиотеке, позориште, музеји, стадиони, дворане.
Велики пројекти попут градње затвореног базена, изградњи трибина и стадиона капацитета 5000 сједећих мјеста, са семафором, рефлекторима и плановима да се организују атлетска такмичења, попут балканских првенстава за млађе категорије, домаћинства фудбалским мечевима, мечевима припрема и слично нешто је што је реално да се ради у Сокоцу. Атлетика у Сокоцу има дугу традицију и одличне резултате и у прошлости и данас.
За општину Пале ту је градња парка, споменика, кружних токова, тротоара, бициклистичке стазе, завршетак стадиона. Дјечија игралишта у насељима, мостови преко Миљацке. Равна Планина, Јахорина, боља повезаност. Зграда ректората, филолошки и природно-математички факултет, Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, Пале, шумарски у Сокоцу. Позориште Источно Ново Сарајево, Градска кућа Соколац, резиденција митрополије. Промјена привредне структуре Источне Илиџе у корист напреднијих технологија, профитабилнијих индустрија и услуга заснованим на информационим и комуникационим техологијама и креативности људских ресурса. Исто тако и када је у питњу Трново и Источни Стари Град који су запостављени у поређењу са Источним Новим Сарајевом, па и Источном Илиџом. Ове двије општине представљају везу остатка града са Федералним Сарајевом, са аеродромом и великим тржиштем које мора бити што боље искориштено.
Такође оне уз Јахорину и Требевић представљају огледало града када је у питању становништво Федерације, али и свих оних који дођу као туристи у Сарајево, па након тога посјете Источно Сарајево.
Растуће интересовање инвеститора за ово подручије треба искористити за развијање мреже локалних произвођача и пружаоца услуга, како у тренутно активним тако и у новим стратешко важним секторима. Кључна претпоставка за овај стратешки циљ је изградња јединственог пословног амбијента који промовише предузетничку културу и осигурава подршку инвеститорима у свим фазама њиховог подухвата.
Привреда у Источном Сарајеву почива доминантно на дрвној индустрији и туризму. Важно је радити на јачању и већој конкурентности малих и средњих предузећа, као носиоца привредног развоја кроз олакшице предузећа градњу у индустријским зонама. Пакет подстицајних мјера у виду смањених комуналних такси и обавеза за градњу објекта. Пројекат финансијске подршке запошљавању у почетним бизнисима (start up). Изградња инфраструктуре у Индустријској зони „Крупац-Муљиште, развој индустријске зоне „Мост Војковићи-мост Крупац“, индустријске зоне „Подроманија“, градске пословне зоне у Сокоцу у кругу Нове Романије, са технолошким парком. Када је ријеч о технолошким парковима, уредити да све локације и општине које имају ту идеју раде синхронизовано уз највећи могући степен умрежености.
