Дворац, у времену без бајки и краљева

Дворац “Ловачки дом” у Хан Пијеску Краља Александра I Карађорђевића Ујединитеља, једина је краљевска резиденција у Републици Српској, а била је једина и у некадашњој БиХ. Првобитна идеја била је да се због надморске висине, ваздуха и погодног терена, те близине Сарајева, изгради монденско одмаралиште за династију Хабзбург и остале Бечлије. Срећом реализација је сачекала ослобођење и уједињење.

Ове планове и пројекте предочили су регенту Александру Карађорђевићу, који је дао дозволу за изградњу. Одлука о изградњи куће за одмор гласила је:
„На Хан Пијеску до којега је долазила српска војска за вријеме офанзиве у Босни 1914. године биће подигнут ловачки замак у којем ће Престолонасљедник становати за вријеме лова по босанским планинама.“

Започет је 1919. године, а саграђен двије године касније. Грађен је у планинском стилу од борових и облица оморике. Читав комплекс добио је коначан изглед 1924. године, а годину раније саграђена је и мала капела, брвнара, којој је кумовао тада већ Краљ, Александар I преко свог изасланика сердара Јанка Вукотића. Комплекс је имао и ловште од 24 хектара, за које је имао закуп.
Користио га је краљ, за лов и одмор, али и државни службеници. Краљ Александар је у њему угостио турског реформатора Кемала Ататурка, а такође у резденцји је боравио још један турски предсједник приликом посјете Краљевини Југославији 1937. године, ријеч је о предсједнику Мустафи Исмету Иненију. О тој посјети постоји дивно свједочење у књизи Ребеке Вест “Црно јагње сиви соко”. Може се наћи и податак да је баш ту, у Хан Пијеску, Краљ потписао Видовдански устав.
Постоје фотографије Милана Стојадиновића из 1936. године испред дворца заједно са министрима у тадашњој Влади Краљевине Југославије. У њему су боравили приликом повлачења из Београда 1941. године Краљ Петар II. Карађорђевић и чланови његове породице. Нацистичка Њемачка га је бомбардовала и опљачкала. Сматра се да је дио вриједних ствари однесен за Трст, а неки експонати, попут лустера, пронађени су у Бугарској. Оно што нису однијели Њемци, разграбиле су усташе. Током Другог свјетског рата био је и партизанска болница а након ослобођења је национализован и назван “Титов дворац”. За вријеме СФР Југославије објекат је предат ЈНА, а служио је и као државна резиденција.

Занимљиво је да у научном раду Александра Ђ. Маринковића под називом “Судско решење о наслеђу имовине Краља Александра I Карађорђевића поводом 80 година од смрти 1934-2014” у којем је у прилогу у цјелости дато рјешење Среског суда за град Београд од 27. октобра 1938. године, гдје се наводи непокретна и покретна имовина, осим рударских права, нема дворца “Ловачки дом” у Хан Пијеску. Односно не помиње се посебно, док у самом научном раду аутор помиње и Ловчки дом у Хан Пијеску као дио непокретне имовине у дијелу гдје говори о владаревим ловиштима.

Република Српска је ову резиденцију 2004. године дала на управљање Општини Хан Пијесак. Није се радило на њеном одржавању, а камо ли на обнови. Приликом пожара 2004. и 2005. године дворац “Ловачки дом” је изгорио и урушио се. Од тада сваке године се прича о његовом обнављању, раде се пројекти, говори се о трошковима. Међутим ево већ скоро 15 година нема помака, а ни назнака рјешења.

Тако је 2008. године најављивано да ће се приступити обнови двора, да су трошкови око пола милиона марака, а да ће већину средстава обезбиједити Републичка геодетска управа. Потом је 2009. године Општина Хан Пијесак понудила шумском газдинству “Височник” закуп на 20 година, под условом да на име закупа обнови и опреми дворац. Иста прича уз новинске наслове попут “Враћање старог сјаја”, поновила се и 2010. године.
Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске је 2013. године по ријечима њихових архитеката завршио сву припремну и техничку докуметацију за обнову овог културног насљеђа. Тврдили су да ће дворац бити обновљен у склопу такозваног “Љубљанског процеса II” који је био дио програма Савјета Евопе и Европске комисије за обнову културног насљеђа.
Прошле године надлежни су тврдили да препрека за обнову нема, да су ријешени имовинско правни односи. Сада је за обнову Краљевог двора по њиховим процјенама потребно три милиона конвертибилних марака.

Културно насљеђе које може и те како да стави ову општину на туристичку мапу Републике Српске не занима превише надележне, јер како другачије објаснити овакав игнорантски однос према овом проблему. Да је било бар мало политичке воље, за све ове године пронашао би се начин да се културно насљеђе Српске заштити и обнови. Да се искористи потенцијал и везе које српска краљевска породица несумњиво посједује. Питање је како су ријешени и имовинско правни односи и зашто се објекат па макар и урушен не врати Карађорђевићима? Колико би само било значајно да се они понекад одмарају у Хан Пијеску, да позову пријатеље да посјете ову општину и Републику Српску. Колико из тога може да извуче општина и читава локална заједница, а и шире подручје.
Објекат онако репрезнтативан са садржајем који је имао и историјом која се дешавала у њему и око њега, може много да понуди и туристички, али може и да послужи као резиденција, не само за краљевску породицу и престолонасљеднка, већ и за државне функционере и стране делегације које су у посјети Републици Српској.
Међутим у времену које је далеко од сваке бајке, судбина дворца је слична хорор причи о уклетој кући.

Ова година доноси значајан јубилеј, 100 година од ослобођења и уједињења. Макар то била само утопија, како неки желе да је представе, ипак је бар једна генерација преживјела вјерујући у њу и гледајући како та њихова “утопија” постаје реалност.

Крајње је вријеме да се ангажују све надлежне институције Републике Српске и да крену у обнову Краљевог дворца у Хан Пијеску. Да престану да пребацују надлежности, да се скривају иза саопштења, правдају недостатком средстава и слично. Што се дуже буде чекало трошкови обнове биће све већи, а као што смо видјели, већ сада сматрају да је потребно три милиона марака.

Зато је важно да се започне са радом и да најдаље за три године, на стоти рођендан у дворцу “Ловачки дом” Краља Александра I Карађорђевића Ујединитеља у Хан Пијеску дочекују госте.