ЂОРЂЕ ВУКОВИЋ: Смртоносна мутација политике
По стопи смртности од коронавируса БиХ је водећа земља у региону и међу топ шест у свијету. Један је од европских лидера у корупцији. Међу најсиромашнијим државама на континенту. Трећа на планети по тзв. одливу мозгова. Доајен јадности. Да постоји рангирање према стопама излива памети из мозга или етичке умртвљености, БиХ и њени ентитети били би апсолутни шампиони, без конкуренције!
Разлози за овако катаклизмичан биланс стања леже у чињеници да се међу нама развио врло опасан и смртоносан сој политике, аутентичан локални варијетет, двоструки, ма десетоструки мутант. Деформисао се годинама уназад, напредовао из лошије у све гору фазу, постајући отпоран на право, правду, логику, културу, васпитање. Посебно осјетљива категорија су скоројевићи, празилуковићи и остали похлепни и амбициозни каријеристи, али овај сој пријети да опустоши све пред собом! Друштво, државу, идентитет… То је она једина и неумољива истина коју режимски медији неће саопштити, оно са чега нам корисни идиоти и банкомат аналитичари одвраћају пажњу.
Пандемијски помор свијета ће прије или касније проћи и живот ће наставити да тече, ма којим током, свагдје друго осим овдје гдје изгледа да цивилизација дефинитивно понире или, у најбољем случају, да вријеме стоји у мјесту. Остаће БиХ као мртваја. Као бара у напуштеном дијелу рјечног корита, устајала вода, жабокречина, од остатка Европе одсјечени меандер, укљештени рукавац на Западном Балкану, вртложно тле историјске трагедије народа који је властиту судбину препустио својој најгорој сорти. Мутантима изниклим из најотровнијег идеолошког талога, социјалног шкарта. Профитерима вишедеценијског друштвеног пропадања. Елити која се уздигла током колективне погребне поворке друштвених вриједности.
Препустили смо им се без отпора. Гледајући своја посла. Бринући о личним дупетима. Заокупљени нагонима свакодневног опстанка, страховима од измишљених револуција и државних удара, редовним гласањем за своје џелате! На будућност младунчади нисмо много мислили. Мртваја је дуго и заводљиво жуборила о виталним националним интересима. Због њих су се међусобно клали, гозбовали, организовали изборе и ванредне сједнице. Док смо је ми називали отаџбином, за њих је била буђелар!
Мутација која се испрва развила у кластеру неколицине моћника временом се проширила на све већи број сљедбеника, оних без имунитета који се стиче васпитањем и образовањем. Настала је асоцијација младих мутаната. Актив жена мутанткиња. Централни комитет. Академија мутантских наука. Коалиција мутаната. Формирана је репрезентација мутаната. Кризни штаб…
Истовремено, није се мијењало само бројчано стање. Деведесетих су одавде људи бјежали уплаканих лица. Данас одлазе насмијани, уз селфије и смајлије са границе. Процјењује се да ће до краја 21. вијека БиХ напустити половина становништва, а на шта ли ће личити они који остану, страшно је и помислити! Идентитетска политика, национална борба, економска стратегија, културолошки програм, шатро дигитализација и иновативност бирократије обликују за своје интересе погодне мутанте који ће се још неко вријеме сматрати Србима, Бошњацима или Хрватима, али све мање и мање људима!
Смртност од политике не подразумијева само физичку ликвидацију припадника других вјера и националности, елиминацију пословне и подземне конкуренције, политичких неистомишљеника, чак ни спискове пострадалих од глади и ојађених бруталном пљачком ресурса, помрлих због запуштених болести, љекарског дилетантизма и корумпираног здравства. Смрт је и оно стање обездушености, менталне испражњености, фаталних посљедица изопаченог система образовања, самопонижење које још даје знакове живота кроз агресију, цинизам, подаништво, апатију, равнодушност. Али неће задуго!
Овдје се народ темељито убијао на различите начине. Прво камама, револверима и троцјевцима, потом још масовније и систематичније политичком самовољом, простаклуком и бахатошћу. То што се по улицама не виде нагомилани лешеви, што Бања Лука, Сарајево и Мостар наоко не личе на Бергамо, није доказ да не постоји свеопште мртвило. Напротив, ако се људи убијају у појам, ако се у њима ликвидира политичка, правна и морална личност, онда је ова земља сабласнија од мртваје! Ако се брутално гази изборна воља грађана, ако пред судовима нису сви једнаки, ако не важе никакви морални критеријуми, ако је политичка одговорност предмет спрдње, ако су веће шансе да вам се неки политичар посере пред кућним вратима него да покаже елементарно поштовање према јавности и гласовима које сте му повјерили, какав је то онда живот, шта је онда на видјелу?!
Или је буквално куцнуо посљедњи час да се досјетимо како смо рођени са обавезом да живимо и умиремо као људи, да се друштво пркосно трзне и преокрене ток судбине! Ако корони има лијека, има да га има и криминалу, јавашлуку, политичкој покварености… Дјелује нереално, али не би био први пут да се народ усправио кад су сви били увјерени да је дефинитивно готов!
Па онда до наредне прилике…
Извор: GERILA.INFO
