24/10/2021

Дилема

Магазин

САША БИЖИЋ: Чувари Додикових леђа – Да ли пет коалиционих партнера СНСД-а могу да функционишу као „трећи блок“ у НСРС?

Иако горљиве присталице опозиције и загрижени симпатизери власти вјерују да у Народној скупштини Републике Српске нема политике мимо Савеза независних социјалдемократа на једној, те осовине СДС – ПДП на другој страни, биће да су у озбиљној заблуди. До те мјере да се може рећи да тек ван овог троугла почиње стварни плурализам, са свим живописним варијацијама какве може да има само балканско вишестраначје.

Мада се у том међупростору налази чак седам странака са сједиштем у РС, већ на „прву лопту“ може се примијетити да све оне имају заједничку карактеристику – или су биле коалициони партнери водеће опције у владајућем блоку СНСД-а или су то још увијек. Тренутно, ДНС Ненада Нешића је једина групација из ове категорије са, бар декларативно, недвосмисленим опозиционим предзнаком. Са СПС-ом Горана Селака ситуација је осјетно мутнија, пошто су одмах након посљедњих локалних избора бездушно елиминисани из владајућег савеза, али и даље одбијају да се отворено изјасне као противници власти, па неријетко користе веома духовиту формулацију да су они, у ствари, сада у „директној коалицији са народом“, ма шта то значило.

Ако се изузме „несврстана“ СДА, односно листа „Заједно за БиХ“, остатак екипе у НСРС чине партије власти, али не њене главне струје са страначким књижицама СНСД-а. Иако, због фрагментације на пет посланичких клубова и група, остављају утисак маргиналних актера при садашњем односу снага у парламенту Српске, реално, то уопште нису. Наиме, коалициони партнери СНСД-а у овом моменту имају укупно 18 посланика.

Скоро па друга снага


Ту су Уједињена Српска Ненада Стевандића, ДЕМОС Недељка Чубриловића. Народна партија Српске Дарка Бањца и СП Петра Ђокића са по четири мандата, као и НДП Драгана Чавића са два посланика. Резервоар гласова из овог фаха, по потреби, може да буде и шири, будући да постоји и посланичка група „Независни посланици“, у коју су ушли „слободни стријелци“ ван клубова. У њој су Крсто Јандрић, Будимир Балабан, те двојац из Добоја, бивши ДНС-овац Славко Глигорић и ранији припадник „Обренове групе“ Небојша Марић. Познаваоци политичких биографија овог квартета само би за Јандрића могли да се кладе да неће улазити у комбинације са актуелном влашћу, док преостала тројица не би изненадили превише посматрача евентуалним шемама са неким од пет партнера СНСД-а.

Уколико се, хипотетички, замисли заједнички наступ ове „петорке“ УС – ДЕМОС – НПС – НДП – СП, јасно је да би они, у таквој формацији, били скоро па друга снага у НСРС. Јер, СНСД има 30 посланика, а СДС и ПДП заједно тек 19, уз 11 мандата из прве, те осам из друге опције. Однедавно, као опозиционари се третирају и четворица посланика ДНС-а, што у збиру даје 23 мандата. Али, имајући у виду честе „кратке спојеве“ између ове три адресе и даље их је тешко третирати као хомогену цјелину, без обзира, на сада већ, редовно појављивање Ненада Нешића са Мирком Шаровићем и Браниславом Бореновићем, лидерима СДС-а и ПДП-а, на конференцијама за медије „удружене опозиције“.

Из опозиционих структура, посебно од када је Мирко Шаровић преузео СДС, неријетко су забациване удице према другом ешалону владајуће коалиције, оличеном у фамозној „петорци“ партнера СНСД-а. Али, то је редовно чињено у виду покушаја индивидуалних нагодби, које су, на републичком нивоу, биле потпуно неуспјешне. Међутим, када би квинтет УС – ДЕМОС – НПС – НДП – СП ангажовао, рецимо, једног експерта из иностранства да их савјетује, из САД или Русије, свеједно, а да је ријеч о особи без увида у нијансе овдашњих односа међу људима и партијама, нема дилеме да би математика била прва занимација којој би се тај несуђени консултант посветио. Па би им саопштио да њихових 18 мандата са опозициона 23, уз релативно сигурног Јандрића, заједно чине 42 посланика, што је натполовична већина у НСРС.

Наравно, њу уопште не морају да праве са опозицијом, али би им таква могућност добро дошла у сваком „тврђењу пазара“ са СНСД-ом. Што је било јасно, на примјер, родоначелнику оваквих егзибиција у РС, Марку Павићу, па је годинама успјевао да плива на том таласу, док се није преиграо, а затим и лагано потонуо у политички заборав.

Размјере ниподаштавања


Шта је до сада, према не баш бројним информацијама доступним широј јавности, представљало повод за какве-такве тензије између актера „петорке“ и СНСД-а? Готово у потпуности, то су биле функције, са становишта мањих партнера, намјењене управо њиховим кадровима, а нераспоређене на тај начин. Дијелом усљед великих апетита оних које олако третирају као небитне сателите, али и због сопствене ароганције, праћене потребом да киње и потцјењују партије из тог миљеа, СНСД годинама растеже попуњавање разних положаја у јавним предузећима или у органима управе, „по дубини“. О размјерама овог ниподаштавања говори и податак обзнањен на посљедњој сједници Народне скупштине – у РС тренутно постоји чак 800 руководилаца на разним нивоима са статусом „вршиоца дужности“. Добар дио њих има ту недефинисану конотацију или због тога да би се мањи коалициони партнери држали „у шаху“, стално ишчекујући да им кадрови постану „трајна рјешења“, без в. д. одреднице, или баш зато да би се њихове претензије разводњавале одгађањима именовања у недоглед, уз стална неискрена обећања да ће интерни договори бити „ускоро“ реализовани.

Ако се фрустрације, које ничу на таквом тлу, означе као идеална подлога за зближавање „петорке“, на дистанци их држе ситне лидерске сујете са крупним дометима, у чему се неријетко могу препознати и прсти СНСД-а. У овој врсти ривалитета нарочито су предњачили водећи људи УС и ДЕМОС-а, па су међу њима, не тако давно, посебно из смјера прве странке у правцу друге партије, упућиване циничне жаоке, од којих се, вјероватно, очекивало да од истовремених и савезника и конкурената одбију слично профилисане гласаче. Ипак, унутар квинтета је доминирала међусобна равнодушност, па Стевандић, Чубриловић, Бањац, Чавић и Ђокић и даље дјелују као људи којима још није пала на памет крајње једноставна идеја партнерства без Додика, првенствено због трговине са њим, чијом реализацијом би им значајно порасла тежина на политичкој сцени РС.

Могуће је да су их од таквог подухвата одвлачиле тензије са другим групацијама, пошто је ДЕМОС цијелу прву годину постојања посветио „диференцијацији“ са бившим страначким колегама из ДНС-а. Сличан процес се одвија и између НПС-а и Демократског народног савеза, додуше више испод радара јавности, а не пред публиком, као у првом случају. НДП је након преласка из опозиције у власт дуго био дефанзивно фокусиран на провокације из јата које су напустили. Ђокићеви социјалисти су, чинило се, били већ виђени у улози коју данас има Селаков СПС, а због „грешке у корацима“ ових других, роле су се напрасно и прилично неочекивано обрнуле. То сударање на излазно-улазним вратима владајуће коалиције није спријечило ни једне, ни друге, да немилице међусобно отимају одборнике у унутрашњости, те да истрајавају у комичним пребројавањима присутних на недавним окупљањима у Бањалуци, уз специфична опањкавања, која подразумијевају чак и поређења екс-другова са короном.

Сукоби ниског интензитета


У новијем периоду, једино се УС осмјелио да, колико-толико, на локалном нивоу, у Братунцу и Станарима, уђе у конфронтацију ниског интензитета са СНСД-ом, а незваничне информације упућују на могућност да се сличан процес, због фамозних процената у „пакету функција“, одвија и иза кулиса. Осим ове ситуације, неофицијелни извори су пласирали податак и да је чак седам од укупно девет регионалних одбора ДЕМОС-а, од бањалучког па надаље, спремно да размотри политичку будућност мимо СНСД-а. Напокон, ту је и оригинална околност са НПС-ом, странком која је у „постојбини“, Козарској Дубици, издејствовала коалицију са локалним СНСД-ом тек након Додикове интервенције. То није дуго потрајало, већ је довело до унутрашњих ломова и ријетко виђене одлуке пет одборника Савеза независних социјалдемократа, а ускоро, могуће, и начелника општине, да напусте ову партију, чији врх их тјера у нежељену везу са „мрским“ Дарком Бањцем.

Колико год се, због разних зачина, кувало у експрес лонцу „петорке“, још нема преломних назнака да ће њени актери преиспитати властиту улогу „чувара Додикових леђа“. Извјесно је да ће их, уз све перипетије, до општих избора 2022. године бојазан од деструктивних вјештина лидера СНСД-а држати у парализи и када је ријеч о могућностима да оформе цјелину која неће бити под директним Додиковим патронатом.

Парадоксално је да ће препознати услове да артикулишу такву врсту политичке поруке тек након избора. И да, по свему судећи, она неће бити упућена ка СНСД-у, већ према опозиционом језгру ПДП-СДС. Овај тандем је, то су показали локални избори 2018. године, суочен са хроничним нескладом између броја гласова који могу да „повуку“ њихови кандидати за индивидуалне функције и подршке коју привлаче онемоћале страначке инфраструктуре. Да би тај јаз премостили, већ сада су морали да се окрену ДНС-у, у догледно вријеме ће то чинити и са СПС-ом, а након наредног изласка на биралишта неће бити изненађујуће ако у такве варијанте буду укључени и предводници странака „петорке“, односно актуелних коалиционих партнера СНСД-а.

За то вријеме, „аутентични“ опозициони бирачи, којима је углавном мрска свака помисао на дилове са „чуварима леђа“, чак и више од аранжмана са Додиком, са невјерицом ће постављати себи и окружењу питања. Попут оног: „Ко, дођавола, уопште гласа за тих пет странака, када је логичније да будеш опредијељен за оригинал, него за копију, чак и ако си на страни негативаца?“ Могуће је да ће социолози и психолози пунудити увјерљиве одговоре на ову недоумицу, попут запажања да су у том бирачком, баш као и лидерском миљеу, особе привучене истим садржајем и мотивацијом, али и знатно мањом гужвом него у СНСД-у. А када од њих ријеч преузму опозициони „првоборци“, па скептичној пастви објасне да је математика, ипак, за нијансу важнија од етичких принципа, биће касно за сарказам на рачун ранијих противника и, није искључено, новокомпонованих савезника.

Тада ће мало коме бити духовите опсервације о „петорци“ коју су водили људи увјерени да је „боље бити први у селу него задњи у граду“. Поготово неће бити простора за подсјећања да је током „смутних времена“, осим поклоника власти и њених противника, значајан дио политичара, али и популације, функционисао попут појединих становница холандске престонице. Оних за које су, затечени и предрасудама склони посматрачи из СФРЈ, крајем осамдесетих тврдили да „ћуту, пушу и пролазнике гледу“.

Извор: Етрафика (etrafika.net)

Оставите одговор

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.