Папак папку очи не вади

Сама прича о закону који би укинуо здравствено осигурање за незапослене, показује до које мјере је ова власт изгубила компас. Показује смисао, или боље рећи бесмисао њихове политике. Да ствар буде жалоснија, то раде они који се називају социјалдемократама. Социјалдемократе које укидају социјална права и подржавају десничаре у Аустрији.

Када је премијер Републике Српске слушајући привреднике изјавила да здравствено осигурање за незапослене треба укинути, није размишљала којој опцији припада, а ни да треба мислити на изборе. На то су је подсјетили шефови или шеф, па је морала да демантује саму себе. Велико је питање колико она разумије то што говори. У интервјуу једној новинској агенцији гдје је рекла да се не укида здравствено осигурање, додала је:

Зашто бисмо имали људе који су пријављени на биро само да би користили право на здравствено осигурање, а при том радили код неког послодавца на црно, добијали плату и за њих се ништа не би уплаћивало.

Када то питање постави премијер који треба да се побрине да раде они којима је посао да се побрину да послодавци пријаве раднике, свака друга прича је сувишна и апсурдна. За рад на црно криви су радници, зато им треба одузети здравствено осигурање, па да од плата које добијају плате своје лијечење. То је мишљење нашег премијера када смије да га има, или је то мишљење и Владе коју води? Можда премијер Жељка Цвијановић и жена Жељка Цвијановић нису једна особа. Можда и она тужи себе саму. Можда то што радници нису пријављени има везе са власницима и послодавцима који сједе у кабинету госпође премијера, у финасијерима кампања који могу како хоће, па и да не плаћају доприносе.

Ту је и прича о Закону о раду. У Федерацији Босне и Херцеговине је усвојен приједлог, а код нас се спрема. Кажу биће онолико добар колико се сви буду укључили. Буде ли као у Федерацији и код нас ће се легализовати робовласништво у 21. вијеку. По мишљењу Синдиката ФБиХ Нови закон о раду нуди побољшања, само не радницима, већ послодавцима и власицима капитала. Тако да, шта год да предложи Влада Репбулике Српске, биће усвојено. У Народној скупштини Републике Српске су осамдесет три посланика, провјерите колико њих има своју фирму, која ето и није на њихово име, већ на супругино или супругово, братово, тастово, а ако није родбина онда су ту кумови. Колико има милионера међу посланицима и међу министрима? Законодавци су уједно и послодавци. У Народној скупштини народ и радници немају своје представнике. Та однарођена група представља своје и интересе својих кланова. Није битно на којем нивоу, они су борци за свињетину у ресторану и за паркинг. Њихове битке су прислушкивање и подмићивање, а њихови говори неартикулисани, сиромашни и неписмени.
Закон о раду ће ти и такви и изгласати. Неће он дотаћи нерад у јавном сектору, неће пооштрити дициплину и тражити резултате, само ће озаконити све ово што се већ дешава и дати широка овлаштења финасијерима кампања, кумовим и родбини а раднику остаје или да емигрира или да постане члан, купи факултет и постане дио „система“.

Јер како каже народна пословица: “папак папку очи не вади”!

facebooktwittergoogle_pluslinkedinby feather

You may also like...

Оставите одговор