Криве су овце, што су овце…

Ово је први текст који сам написао. Неко моје виђење дешавања и политике која је обликовала и наставља да утиче на наше животе. Касније сам ово проширио па је настала прича која је превише дуга да би била овдје објављена.

Крив је Он. За лажну сигурност, лажно братство и још лажније јединство. Што је рушио Краља, а сам живио као краљ и владао док је био жив. Што је отимао да би било свачије, а потом постало само одабраних. Кривица му је и у примјеру који је дао оним око себе, који су послије Њега жељели да буду Он.

Они су криви јер су жељели и јер су постали, не баш Он, јер Он више није био битан, Они су постали битни. Сваки у свом тору. Два Бјелова и један Ћелов, ведрили су и облачили, жарили и палили, по својим и туђим торовима или ти у још до јуче заједничком тору.
Убједили су своје овце да их за њихово добро воде на клање. За боље сутра своје сорте оваца и већег тора, али само њиховог тора. Извукли су испод тепиха све подјеле, побједе и поразе, пронашли све различитости и супротности које су се педесет година скривале. Сваки од њих је својим овцама говорио о њиховој посебности и доброти, док је зло код других и у другим овцама. До јуче заједничко блејање постало је страно и туђе. Овце су слијепо слушале своје овчаре и исто блејећи нису се више разумјеле.
Крив је Источни Белов, што ни у својој кућари није био главни, а повјерен му је тор и све овце у и изван њега. Крив је и што је имао посилног с ове стране воде. Пјесника и занесењака, коцкара и љекара. Ни он свог потомка није успио да васпита, а повјерени су му потомци многих. Западни Бјелов је крив јер су му као и Бјеловима прије њега сметале све друге овце у његовом тору, осим његових оваца. Сада у том тору живе само овце Западног закона, а Бјелов је овчар зачетник. Крив је и Ћелов, та посебна врста овчара код кога доминира зелена длака и вучија ћуд. Он је крив јер је оправдавао сва средства, зарад свог циља. И он је Овчар Зачетник једне нове сорте оваца.
Нису ове овце о којима говорим обичне овце, оне су човјеколиког облика. Наизглед имају све што имају људска бића, али само наизглед. Ни Овчари нису обични пси, имају и они људски облик. Од обичних паса се разликују јер су незасити. Увијек им мало и гладни свега. Наравно и овце су гладне. То им је једино заједничко с овчарима.

Као што видите од некадашњег тора, настало је мноштво малих, а Стари Овчар се усљед разузданог живота размножио, створивши неке нове крволочније и богатије овчаре. Један тор настао од некада јединственог је посебно занимљив. Он има три сорте оваца, које су вољом домаћих и страних овчара смјештене у два мања тора унутар заједничког тора. Двије сорте живе у већем, а једна у мањем. За оне из већег кривци за све су оне из мањег. Када не би било Мањег, и Мањем и Већем било би боље, али то не виде оне из Мањег. Опет оне из Мањег мисле да оне из Већег хоће да буду главне у цијелом тору јер их има највише. Ни ту није крај. Оних у Већем тору има двије врсте. Сорта које има мање у Већем тору хоће свој тор, а није срећна ни у Заједничком тору. У Заједничком тору нису срећне ни овце из Мањег тора.
Ове овце наравно исто блеје али због три имена тог блејања не разумију се, или само неће да се разумију. Е, и када се овце разумију не разумију се овчари, они лају свак по свом.
Овчарима није битна глад оваца све три сорте оба тора. Битна је борба за опстанак торова. До уласка у велики европски тор.
Током стварања торова добили смо новог овчара, лажног малог цара, али не и његово благо. Окружио се он чопором, родољубима и псима са визијом. Смјестио се у гору у монтажном дворцу. Осјећао се као дио гусларске пјесме коју је волио и у којој је и сам завршио. Опјеван и од стране пола оваца Мањег тора вољен након дужег натезања отремљен је међу тулипане. Вољен је, али у само једној половини оваца Источног закона са западне стране Ријеке. Друга половина има свог лажног цара. Љубитеља нафте и цигара, који је уз потомка заволио и воће.
Па ипак овце имају и нека права, а не само обавезе. Младе овце тј. јагњад иду у школе гдје их уче старије овце не да буду оно којег су облика, а рекох да су људског, већ да буду што боље овце. Старијим овцама дозвољено је да студирају. Тамо их подобне старије овце које су се приближиле овчарима припремају за назови живот. А те овце које су се приближиле овчарима заборављају као и они да су ту због младих оваца а не обрнуто. Јагњад, те будуће овце заборављају да треба да уче због знања а не дипломе. Крива су јер мисле да је циљ диплома а не знање. Нико им није рекао да је диплома само потврда истог. За сваку овцу има мјеста на факултету. Тако око четири милиона оваца има прилику да похађа осам универзитета у власништву торова, а приватне у власништву овчара и знаменитих оваца немогуће је пребројати. Тако и ја као млада овца дођох у средиште мањег тора на факултет који ће ми помоћи да пишем оно што кажу овчари или да и сам постанем пас овчар. На том мјесту гдје се стиче диплома владају чудна правила. Радно вријеме опуштено, долазак, одлазак, сасвим је свеједно. Знање? Поштење? Углед? И још много других непознатих ријечи за све овце обитава ту скривено дубоко у подрумима некадашњих оваца у зеленим униформама. Одмах на почетку можеш да видиш сан нашег тора и свих торова некадашњег великог тора. Торска служба и идентичан приватни посао. На једном плата и стаж, а на другом шишање оваца са већом вуном тј. дубљим џепом.
Сви иду на факултете и води се да студирају. Не због знања већ због папира. Наравно да не одговара ни овчарима чуварима да млади нешто знају, јер онда неће одрасти у овце. Оно што им одговара је да ти млади буду на факултетима, јер нису незапослени, неће бити ни на улици а ако нису на улици мирно пролази мандат. Уз младе битно је да буду мирне и старе овце. Зато се торови задужују код страних оваца и торова да би дали хране старим овцама таман довољно да их мирно испрате у вјечне торове. Уз ове, ту су и овце с плавом вуном и оне с бијелим мантилом. Њима увијек треба више. Њима је тешко они то заслужују јер они држе мирним и младе и старе овце. Нови лажни цар Мањег тора Источног закона западно од Ријеке поистовјетио је тор и овце у њему са собом самим. Он брани нас овце од нас самих и других оваца. Чува нас затворене у нашем тору. Док велики број оваца оба тора једе на народним јаслама. ОНИ нас убјеђују да је најбитнији аутопут ка европском тору, док гладне овце умјесто бијелог хљеба жваћу бијели шенген.
Док год овце буду вјеровале да је битно који овчар их води и како се борити против оваца које су другачије, биће само овце, а док је оваца биће и вуне.. Беееее….

facebooktwittergoogle_pluslinkedinby feather

You may also like...

Оставите одговор